Kratko, ali slatko

 Dan je bio divan, a Gospođica se smijala do suza gledajući poruku što je primila od jednog Gospodina. U pitanju je bio vic. 

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši.

Kaže prabaka:

-      Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.

Devojka se zgrozi:

-       Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti!!!

-      Zlato bakino, mi smo pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong napolje.

Posle tih reči bakica malo zastane, obriše suze i nastavi:

-      A da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći kao lud, deda bi još bio živ…

Koliko je vic bio smiješan ili ne jeste relativno, ali Gospođica se smijala sebi jer je tog trenutka pomislila kako je sva možda mudrost upravo u tom vicu. Čim čovjek počne da radi stvari na osnovu toga kako drugi sviraju, postoje velike šanse da umre prije vremena. I zar je živ uopšte onaj koji pleše po tuđoj muzici, dok u njemu svira drugačiji ritam?

„Moraće češće da čita viceve“, mislila je u sebi smijući se i dalje.